Savez Srba u Austriji(tadašnji Koordinacioni odbor) se osnovao na inicijativu 7 austrijskih pokrajina, Gornja Austrija, Beč, Štajerska, Forarlberg, Salzburg, Donja Austrija i Tirol da se na nivou Austrije osnuje Odbor koji će spojiti aktivnost po pokrajinama i proširiti rad po klubovima. Inicijativa je potekla u Salzburgu u mesecu martu (13-14.03.1978 god.) u sali radničke komore Salzburg gde su bili delegati svih gore navedenih pokrajina, predstavnici austrijskih institucija – savez sindikata i radničke komore pokrajina, predstavnici Ambasade SFR Jugoslavije u Beču, konzuli konzulata iz Linca, Salcburga, Graca, Feldkirha, Innsbrucka i Klagenfurta.
U proleće, marta meseca 1979. godine u Beču održana je osnivačka Skupština Koordinacionog odbora Jugoslovenskih klubova u Austriji. Izabran je kompletan Upravni odbor(predsedništvo) sa zadatkom da se prošire aktivnosti klubova i da se napravi Pravilnik za zajedničke manifestacije koje se i dan-danas sprovode u Savezu klubova u Austriji. U Beču je već postojao Kulturno-informativni centar (KIC) koji će pomoći da se naprave propozizije i pravilnici o svim zajendičkim aktivnostima naših klubova u Austriji. Te godine se u Odbor uključuju i klubovi iz Donje Austrije i Koruške. Centar nam je bio od velike pomoći, osim što nam je organizovao po pokrajinama kulturne priredbe, nego što nas je spajao sa republikama bivše Jugoslavije, sa opštinama, regijama. Tako da su pokrovitelji naših manifetacija postajali gradovi, opštine, pokrajine. Tako se već u Lincu 29-30 maja 1979. godine pokreće inicijativa prvih Radničko-sportskih Igara «Bratstvo i Jedinstvo» Jugoslovnskih radnika na privremenom radu u Austriji, inicijativom sportskog i kulturnog udruženja Jugoslovenskih radnika u Beču u saradnji sa kulturno-informativnim centrom SFRJ u Austriji. To je bio izraz želje naših radnika da se majski praznici, a posebno Dan mladosti, među našim građanima u Austriji obeležavaju svake godine jednom većom zajedničkom sportskom i društveno-kulturnom priredbom.
Prvi kviz znanja «Koliko volim i poznajem svoju domovinu» održao se u sali sindikata u Gracu 1978. godine. Na Prvom kvizu su se takmičili učesnici «prve generacije» kao naprimer i ja. Već na sledećem kvizu su počela da učestvuju deca podučena od aktivista i nastavnika dopunske nastave koja je počela sa radom u Beču, Gracu i Forarlbergu. Danas imamo kviz koji je napravljen isključivo za školski uzrast do 15-te godine starosti i obuhvata 4 grupe pitanja a to su: geografija i istorija zemlje domaćina (odgovara se na nemačkom), srpska književnost, istorija i geografija Republike Srbije i Republike Srpske i Veronauka. Uz kviz pre sedam godina pripojena su i folklorna takmičenja najmlađeg uzrasta, deca do 12 godina, vajarstvo, slikarstvo, recitacija, pisani sastavi, monodrama i pevanje. Današnji naziv ove manifestacije je:»Kviz znanja i Revija kulture srpske dece u Austriji. To je najstarija zajednička manifestacija u organizaciji Saveza Srba u Austriji. Ovogodišnji 33. Kviz po redu i 7. Revija kulture srpske dece u Austriji se održao u subotu u 28.11.2009. godine u Lakirhenu u organizaciji SK „Knez Lazar“ iz Gmundena.
Čovek bez znanja svog jezika je, čovek bez budućnosti.
Prve «Radničke sportske Igre» (RSI) održane su 31.maja i 1. juna 1980. godine u Lincu(Gornja Austrija), uz učešće oko 1.700 naših radnika – takmičara u 5 sportskih disciplina: atletici, stonom tenisu, kuglanju, šahu i fudbalu. U okviru Igara, veoma uspešno organizovanim i brojno posećenim, priređen je i raznovrstan kulturno-umetnički program solista RTV Sarajevo i Jugoslovenskih radnika u Gornjoj Austriji. Igre je otvorio tadašnji ambasador u Republici Austrije, Novak Prebičević. Druge Igre su se održale 30 i 31.maja 1981. godine u Insbruku uz manji broj učesnika isto u 5 sportskih disciplina. Igre su po prvi put povezale dva Olimpijska grada, Insbruk i Sarajevo. Treće Igre su bile 29 i 30. maja 1982. godine u Beču, opet povezivanje dva glavna grada, Austrije, Beča i Beograda glavnog grada SFRJ. U vreme RSI odigrana je prijateljska utakmica između Rapida i Partizana na starom Prater stadionu. RSI Jugoslovenskih radnika na privrednom radu u Austriji su potvrda šireg angažovanja naših radnika u slobodnom vremenu.
U isto vreme sportske Igre su bile izraz patriotizma i privreženosti naših građana prema svojoj domovini i potvrda spremnosti i na ovaj način doprinesu ukupnom jačanju dobrosusedskih odnosa između Jugodlavije i Austrije.Tako su se ređali gradovi a uz njih i Igre. Za vreme ratnih dešavanja Igre nisu bile organizovane. Današnje, 30-te po redu su se održale u Salcburgu, 27 juna 2009. godine u organizaciji srpske kulturno-sportske zajednice Salcburg pod nazivom «30.Vidovdanski sportski susreti».
Smotra kulturno-umetničkih aktivnosti jugoslovenskih radnika, omaldine i pionira u Austriji organizovao se redovno svake godine u jesen u jednoj od austrijskih pokrajina. To je bila zajednička akcija svih klubova jugoslovenskih radnika u Austriji. Karakter takmičenja i propozicije su određivali koordinacioni odbori klubova, kulturno-informativni centar SFRJ u Beču, kao i nastavnici dopunske nastave jugoslovenske omladine. Prva smotra kulturno-umetničkih aktivnosti održana je u Beču 1980. godine, Ta, kao i sledeće smotre 1981. godine u Salzburgu, i 1982. godine u Bregenzu su bile praktično samo smotre folklornih grupa. Bio je to početak koji je pokazao da su angažovanja jugoslovenskih radnika mnogo šira, pa je smotra 1983. godine u Lincu okupila i radnike koji se bave i drugim aktivnostima na polju kulturno-umetničkog amaterizma u oblasti; scenske, likovne, literarne kulture, primenjene umetnosti, fotografije, tonski i video zapisi, takođe, dobijaju svoje mesto kao savremeni vid umetničkog umeća. Ova manifestacija, zahvaljujući našem duhu, uspela je da preživi i sačuva svoj sjaj i folklor i u vreme najvećim političkih pritisaka na naš narod, i time pokaže da su kultura i duh jednog naroda neuništivi. Današnji naziv ove manifestacije je: Smotra kulturno-umetničkog stvaralaštva srpske dece, omladine i radnika u Austriji». Ovo je najveća kulturna manifestacije takvog karaktera u Evropi, gde okuplja talente u dveju kategorije folklora (malđi i stariji), literarne radove, slikare, recitatore, instrumentaliste, pisani radovi i još toga što možemo sačuvati od zaborava i preneti na sledeća pokolenja da se kultura može negovati i usavršavati zajvaljujući našim klubovima i udruženjima. Ovogodišnja, 27. Smotra se održala 23 marta 2009. godine u Beču u organizaciji zajednice srpskih klubova Beča. Kroz ove tri manifestacije koje se održavaju svake godine u Austriji, prodefiluje i prođe preko 30. 000 postilaca i učesnika.
Ove naše manifestacije direktno i indirektno potpomažu i domaće institucije, radnička komora, sindikat, pokrajinske vlade, razni sponzori. Bilo bi dobro kada bi se tradicionalno uključilo i Ministarstvo kulture i Vlada Srbije, da na jedan adakvatan način potpomogne realizaciji ovakvih manifetsacija na nivou Saveza koja je najaktivnija u Evropi, okupljajući sve tri generacije Srba na ovim prostorima ovakvim manifestacijama.
Savez Srba u Austriji svoj 30-godišnji jubolej obeležio je Akademijom 23 oktobra u Gradskij kući u Beču. Na Akademiji su pozvani svi predstavnici domaćih institucija, svi predsednici pokrajinskih Vlada, svi predsednici sindikata i radničkih Komora pokrajina, svi gradonačelnici glavnih gradova od Burgenlanda do Vorarlberga, Ministarstva u Vladi Republike Srbije i Republike Srpske, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo za omladinu i sport, kulturu i naravno, svi oni koji su doprineli stvaranju današnjeg Saveza, predsednici klubova i zajednice-članovi Saveza, gosti, medijske kuće, kako domaći, tako i naši. Iskrene čestitke povodom jubileja, video-bimom, poslao je i prvi čovek Austrije predsednik, Jajnz Fišer.
Domaća javnost mora biti upoznata kako i na koji način se povezujemo u slobodnom vremenu, i da vide austrijanci da kada su tražili stranu radnu snagum da su došli ljudi. Kako smo integrisani i kako čuvamo svoju tradiciju i kulturu koja nam je najvažnija da bi opstali i da prikažemo svoje trajanje na ovim prostorima više od 150 godina. Jer, dostojanstvo, čast, nezavisnost, vrline naših predaka na putu su ka zaboravu. Mi nemamo prava da ih zaboravimo!
Pozivamo Vas draga deco i omladino, na druženje kroz učenje i učenje kroz druženje uz iskreno verovanje da ćemo sačuvati kulturu, običaje i ojačati korene našeg porekla. Ja sam siguran da, i Vi mislite, da je znanje više jezika BOGATSTVO više, to posebno dolazi do izražaja, kada se radi o maternjem jeziku, jer znanje i učenje su baš u bazama, odnosno u, našim klubovima. Družimo se i dajmo zavet da ćemo čuvati svoje i poštovati i druge verujući da nam je zajednički cilj, da naša deca budu ponosna na svoj narod, svoj jezik i svoju kuluru. Budimo narod ljudskih vrednosti, narod pravde, istine i najvećih ljudskih dostignuća, narod koji ne može da izneveri svoje korene. Klubovi su idejni nosioci očuvanja kulturne samosvojnosti Srba na ovim prostorima. Jedan narod može da opstane naslanjajući se na kulturu. Neko je već rekao kako se jedan narod spolja brani vojskom, a iznutra kulturom. Ima u tome istine, kultura jednog naroda se obično ne poklapa sa državnim granicama.
Ova godina je godina jubileja. Naši ljudi će u Beču obeležiti proslavom 150 godina Srpske Crkve, 40 godina zajednice srpskih klubova u Beču, otvaranje kancelarije(Srpske kuće) u Beču, 50 godina dolaska naših ljudi na ovim prostorima(gastarbeitera) i još mnogo toga što je planom i programom obuhvaćeno od starane Saveza Srba u Austrji.
